Blog je pokrenut 17 oktobra 2012.god. s ciljem da se upozori na mnoštvo nezaposlenih i onih koji žive na rubu preživljavanja. Dvije godine poslije "trideset drugi vijećnik"je dostigao veliki broj čitalaca čije tekstove nerijetko prenose i razni bh portali. Teme su proširene, a blogu su se pridružili slobodni, misleći građanski aktivisti koji će govoriti o društvenim problemima koji tište građane ovog grada, kantona i države. Autor bloga: Muhamed Pivić

nedjelja, 20. svibnja 2018.

Evo zašto je “prilagođavanje cijena” kablovskog operatera nasilje nad građanima

Kada sam raskinuo ugovor sa Telemachom nazvao sam ih i kazao kako ne trebam više kanala, da me ne zanima njihov trošak oko poboljšanje kvalitete slike niti opcija vraćanje programa 72 sata unatrag koje košta dodatne 3 marke. Nudili su mi jednomjesečni popust da ostanem njihov pretplatnik, a nakon toga iste cijene. Naravno, odbio sam i promjenio operatera smatrajući da je ovo što rade nasilje nad građanima. Danas nailazim na odličan osvrt Nenada Veličkovića u kojem je objasnio zašto je “prilagođavanje cijena” kablovskog operatera nasilje nad građanima.
 

Njegov tekst prenosim u cjelosti:
 

Zašto je “prilagođavanje cijena” kablovskog operatera nasilje nad građanima koje bi država morala spriječiti? Kad bi je bilo…
 

Neki dan zvoni mobitel, broj mi poznat, ali ne piše ko je. Ne da mi đavo mira, javim se. Telemah. Ja se obradujem, baš sam ih mislio zvat. Jeste li vi taj i taj, jesam, a vi ste, kaže ona ime, Adela, Amela, Anela, zaboravio sam, a nije ni bitno. Baš dobro da ste nazvali, Adela, inače sam mislio doć u vašu poslovnicu, s ovim računom iz marta. Ja ne radim na računima, nazvala sam vas s ponudom novih paketa. I krene: duo, trio, mega, sega, 12 mjeseci besplatno, sportski kanali besplatno, sve besplatno, samo ako platiš više.
 

Ja slušam, šta ću kad sam vaspitan, završi ona, ja ljubazno: hvala, vidio sam te ponude, sve to ima na internetu, ali kad ste me već nazvali, mene zanima imate li vi neku ponudu da nije u paketu?
Kako to mislite, zbuni se ona, čujem joj ja u glasu da konta šta je pitam.
Pa meni ne treba 200 kanala, ali mi treba brži internet. Mogu li ja izabrati deset kanala, a da dobijem veću brzinu?
 

Ne znam, nismo imali takvih slučajeva, moram da pitam... počne Amela da muca, a ja da se nerviram. Ne znam što daju živim ljudima da rade posao automatske sekretarice. Nauče ih napamet duo, trio, sportski kanali besplatno, i natjeraju da cijeli dan pozivaju ljude po spisku.
Pa dobro, suzdržavam se ja da ne psujem, znam da nije to do Anele, iako i do nje ima dosta. Jebiga, ako si prodavač, onda razgovaraš s mušterijom, a ne pipičeš ko automat za kafu.
 

Gledajte, Amela, ja sad plaćam pedeset maraka. To otkad ste poskupili nedavno. I osjećam se prevarenim. To što ste vi mijenjali kablove, pa imali troškove, to ste vi uradili zbog poboljšanja usluge, a nju poboljšavate zbog konkurencije. Iako, ne vjerujem vam ni da je to razlog, nego sam vidio presudu, da morate platiti korištenje stubova, što godinama niste, pa to sad prebacujete na leđa korisnika. Tojest, i na moja. I vidite, Adela, malo mi je dosadilo da me tretirate ko brojlera.
 

Ja očepio, ne mogu se zaustavit, žao mi Anele, dok mene sluša mogla je još pet ljudi nazvat, možda joj oduzmu od plate, al kontam snima se razgovor, pa možda i čuje ko treba.
A može vam se, da nas tako tretirate, jer su građani u ovoj državi zadnja rupa na svirali. Ako mogu kupit jaje na komad, što ne mogu i kanal? Šta biste vi, Adela, radili, da vam treba pet jaja, a na pijaci vam kažu ne može, morate školjku. A u školjki tri jajeta zdrava, a ostalo sve pokvareno. Šta ja, Amela, da radim sa onim ptv-om, rtm-om, osm-om, hit-om, kis-om, rtv-om? Mislite li vi da te hamše na sećijama gleda iko osim njihovih familija i raje iz frizeraja? Mene, Amela, ne zanima golf. Ne zanimaju me crtani filmovi, ne zanima me folk, radio slušam u auto, ne slušam ga na televiziji. Ništa mi to ne treba. A vi ste meni sve to uvalili, i još ste poskupili.
 

Nisam ja, ne znam, žao mi je...
 

Ja, Adela, volim filmove. Ali za filmove moram da platim dodatno. A za ove koje ne moram, to sam svaki po pet puta gledo. Znam svaki drugi napamet. Dotle je došlo, Amela, da se reklamama obradujem! Ako pređem na sport, malo-malo pa ekran zacrnjen. I zato ja vas sad fino pitam, ako već ne mogu kupit jaja na komad, mogu li sam napunit školjku? A ne da mi je vi mućkovima punite.
 

Nisam ja, ne znam, žao mi je...
 

Nisam ja vas nazvao, nego vi mene, Amela. Vi ste mene nazvali. Da mi ponudite bolji paket. Vi se predstavljate, Adela, kao da radite u interesu korisnika. E pa evo, ja vam kažem da u mom interesu ne radite. A da je ovo država koja ima imalo ponosa i obraza, radili biste. Tretirali biste me ko partnera, a ne ko brojlera. Neki dan sam nalaze vadio. Svaka stavka ima svoju cijenu. Šećer toliko, B-vitamin toliko... Ne prodaje laboratorija pakete. Ne uzima mi pola litra krvi, ako za nalaz treba frtalj epruvete.
Vi ste, Adela, prvo na divlje zauzeli stubove, i kanale, i raširili se, a sad ste i sami podivljali, otkako ste preuzeli tržište. Pa vas molim da me više ne gnjavite s pozivima s "ponudama". Izbrišite me s te vaše liste. Ili zaokružite moj broj, označite me nekako, napišite "podivljao brojler".
Možete me nazvati samo ako promijenite politiku. Ukoliko me ne nazove vaša konkurencija, u međuvremenu. S ponudom u kojoj će me tretirati kao ljudsko biće.
Nenad Veličković

Nema komentara:

Objavi komentar

Popularni postovi