Piše Ibrahim Emić
Popeo se ,,lud"na banderu i onako lakonski, izvadi Lipa blok, otkinu jedan list , popljuvači tintoplajku i nešto zapisa. To su sve posmatrali ,,zbunjen" i ,,normalan", i onako iz znatiželje odlučiše da se popnu na tu banderu i da vide šta je lud napisao. Na cedulji je pisalo: ,,vrh bandere". Ne razumjevši šta je ,,lud" htio da kaže, zbunjen i ,,normalan" se dogovoriše da formiraju komisiju koja će utvrditi smisao napisanog.
-Kao Čerčil, reče ,,zbunjen". -Znaš ono ,,kad god nećeš da nešto riješiš osnuj komisiju".
-Kakav Čerčil, nije Čerčil nego Moše Pijade", usprotivi se normalan.
-To je onaj Moše, reče ,,zbunjen", što je rekao svom vozaču: -Vozi polako da stignemo na vrijeme.
Malo je falilo da ne bude ,,zavratove", ali spasi ih ,,lud".- Poslat ćemo upit preko pošte, imam ja tamo jarana na odgovornom mjestu, može nam pomoći.
Tako i uradiše. Postaviše tri pitanja, pošto ih je trojica, i uputiše dopis jaranu zaposlenom u pošti.
,,Lud postavi pitanje: - Značenje riječi ,,vrh bandere".
,,Zbunjen" upita: - šta znači ono Čerčilovo ,,kad god nećeš da nešto riješiš osnuj komisiju".
,,Normalan" postavi treće pitanje: - Šta je to ono, vozi polako da stignemo na vrijeme, Mošino čuveno ili Čerčilovo, ne znam već čije?
I na kraju za svu trojicu, odgovor ko je šta rekao, Čerčil ili Moša, Moša ili Čerčil.
Ubrzo dobiše odgovor na sva tri pitanja.
,,Vrh bandere" vam je to kada se popnete na banderu koja je toliko klizava da ubrzo skliznete sa vrha negdje ispod sredine pa ne možete više da uhvatite zalet ka vrhu, nego polako klizite prema dnu i kada polako počinjete shvatati da nikada više nećete biti na vrhu isto kao što ovaj ,,lud" nikada više neće biti pametan. I što bi se vi spustili na dno bandere, neda vam kopriva koja vas žari po tabanima a vi, vjerujući u ,,vrh" nedate se i počinjete da tražite nekoga da vas ,,pogura" ali cijena za to je velika.
Drugo pitanje u vezi komisije, kratak odgovor: -Mrtvo slovo na papiru, ako hoćeš nekoga nagraditi a sve je već popunjeno, dadni ga u neku komisiju.
Na treće pitanje, Vozi polako da stignemo na vrijeme?, -Ne znam ni ja odgovor, samo mogu nagađati, ali Moša je vjerovatno mislio na to da je bolje skrenuti s puta nego s pravca.
Niotkuda pojavi se šef ove trojice, i pozva ih u školske klupe da im održi jedno predavanje.
-Znam ja šta ste vi sve pričali, imam ja osjetljiv sluh a i tehnika je tu, reče šef i natjera ih da skoče u bure sa malinama. Iz bureta izađoše još crveniji nego što su bili gunđajući u sebi šta im je to trebalo, jer ovako crveni nisu nigdje prispjeli , a i kad bi ovo crvenilo skinuli sa sebe pitanje je da li bi ih šef primio pod svoje okrilje jer mjesta su davno popunjena.
-Neka smo mi živi i zdravi, rekoše uglas sva trojica i zapjevaše pjesmu, -Furaj mali sad' sredinom,
furaj mali tom dolinom,
Bog te čuva, ti pazi ljude
pa šta bude neka bude
Sad si mali ti na raskršću
svi su pametni, svi šapuću
ti ne vjeruj nikome na riječ
svaki korak sam moraš preć....
Nema komentara:
Objavi komentar