Nikada nisam zvanično bio komunista ili član SKJ… a mogao sam. Još kao omladinca su me slali, na kako sada kažu “radionice” ali evo mnogo godina kasnije, socijalizam mi ne izlazi iz glave.
Kao dugogodišnjem članu sindikata za oko su mi zapinjali hrabri ljudi, radnici koji su zahtijevali bolje uslove na radu, sigurnost i veću plaću, što je nažalost sve rjeđi slučaj.
Jedan od rijetkih koji mi je privukao pažnju je čovjek sa kojim sam putem facebooka komunicirao, koji je 2000.godine predsjedniku Vijeća Saveza sindikata Srbije između ostalog rekao “Transformaciju ćemo dočekati tako što će nas otkupiti neke belosvetske barabe,a niko ne razmišlja kako će nam deca živeti”.
Pernat Saša maš. ing u Nafta-gasu radio preko 35 godina, od toga bio rukovodilac skoro 30.god. Radnici su ga kao rukovodioca 1995.g. predložili da im bude i Predsjednik sindikata.
Na Prvoj konvenciji saveza samostalnih sindikata Srbije,koja je održana 01.03.2001.godine u Beogradu uz prisustvo preko 1700. delegata iz cijele republike Saša je imao odlično izlaganje.
Po ocjeni većine delegata, najkonkretnije,to se moglo zaključiti po tome što je vrijeme za izlaganje bilo ograničeno na 5. minuta i nakon isteka vremena Predsjednik je sve prekidao, no kada je Pernat imao izlaganje, delegati su insistirali da ne prekida, pa je predsjedavajući morao da dozvoli da on jedini izlaganje završi do kraja.
Prenosim tekst izlaganja u cjelosti.
NE DOZVOLIMO NOVU NEPRAVDU!
Saša Pernat:
- Moja omiljena tema zadnjih desetak godina je svojinska transformacija. Platforma na tu temu ,koja nam je data, bila bi prihvatljiva, da nije ocene na početku teksta:
"PRVA KONVENCIJA SAVEZA SINDIKATA SRBIJE OCENJUJE, DA JE SAVEZ SINDIKATA SRBIJE DAO ZNAČAJAN DOPRINOS I AKTIVNO UČESTVOVAO U KREIRANJU I SPROVOĐENJU SVOJINSKE TRANSFORMACIJE DRUŠTVENOG KAPITALA", koja je cinična i žalosna.
U razvijenom svetu nije poznato da su se radnici odrekli stečenih prava,a mi smo se odrekli stvarne demokratije,koju je predstavljalo samoupravljanje.
Dozvolili smo da se poništi preko 40 godina razvoja, kao da ništa nije valjalo.
Ovome su upravo doprinali sindikalni lideri,koji su se servilno ponašali u odno-
su na vlast, zbog čega su dobijali ministarske fotelje i druge privilegije, tako je bilo do pred sam kraj vladavine kvazi socijalista i njihovih trabanata.
Umesto da su pre desetak godina,kada nam je privreda bila neuporedivo jača, podržali Program svojinske transformacije,koji je akceptirao i radničko samoupravljanje kroz partciipaciju,sindikalni lideri su prodali radničku klasu i poveli se za vođom,koji je zarad ličnog bogaćenja probudio"nacionalnu svest" i doveo nas dovde.
Sindikalni lideri su sve ove godine ćutali ,možda i učestvovali u pljački društvene svojine,kroz koju se odvijao proces prvobitne akumulacije kapitala i stvarao mali broj bogatih,a u isto vreme se uništavao sloj srednjeg staleža,koji determiniše razvoj nekog društva.
Danas imamo stanje uništene privrede,kojoj trebaju obrtna sredstva,koja u našoj zemlji niko nema.Stoga se iz sveta pojavljuju belosvetske barabe,kao i tobožnje patriote,koji će sa relativno malim kapitalom(za njihove uslove),dobiti jeftinu radnu snagu i ostvariti ekstra profit,koji će prelivati u inostranstvo da bi tamo smanjili protivurečnosti i da bi što je duže moguće zadržali kapitalističke odnose.
Pri svemu tome se zdušno zalažu za tržišnu privredu,ali samo dok oni imaju interes.Od odgovornosti za ovakvo stanje,pored najvećih krivaca,koje sam naveo, nemože da bude amnestirana ni sadašnja vlast,koja je svojim desetogodišnjim opozicionim činjenjem ili nečinjenjem,doprinela ovakvom stanju.
Sada umesto da su zaustavili dalju eroziju društvenog kapitala,ako uopšte ima šta da erodira,oni brinu i donose zakone po hitnom postupku,o vraćanju imovine dinastiji Karađorđević,pri čemu neće da kažu, kako je Kralj Aleksandar pljačkom i tiranijom stvarao taj kapital,i da je njegova vladavina kriva za sve nesreće koje su nam se događale.
Da ne bi rekli da odstupam od teme,i ovde se radi o transformaciji kapitala i zabrinutosti za one čiji su preci,narod napustili 1941.godine u najvećoj nesreći.
Po ovom se nije oglasio ni jedan od sindikata tzv. samostalnih i tzv. nezavisnih,a i pitanje je sada koji je koji.Smatram da zbog teških vremena,koja dolaze sindikati mora da se udruže,a ne da razbijaju radničku klasu,jer to ide u prilog još većoj eksploataciji radnika.
U tom cilju sam na Odboru energetike i petrohemije,zahtevao da se održi vanredni Kongres i izbori.
Sindikat mora da se izbori,da se ne načini nova nepravda,da se milionima građana otme imovina, koju smo stvarali mi,naši očevi i dedovi.
Radnici i penzioneri društvenih i državnih preduzeća, kao i njihovi naslednici, moraju bar u početku da postanu većinski vlasnici, jer su to za vreme svog radnog veka, zavisno od godina rada i vrste posla koji su obavljali, manje više zaradili.
Kao paradigmu za moj stav navešću,Zrenjaninsku industriju tepiha "Proleter,"koja je samoupravljanje 1950.godine,uvela među prvima,gde su se zaposleni u korist izgradnje nove fabrike,godinama odricali dela svog ličnog dohotka,a sada bi trebali da ostanu bez igde ičega.
Pored ovoga imamo i hiljade primera gde su stručnjaci raznih profila i kvalifikacija,bez ikakve ili simbolične novčane naknade uradili,patente,inovacije,tehnička unapređenja i slično.Zar su oni krivi što su imali visoku društvenu svest ili što zbog zavisti raznih mediokriteta nisu valorizovali svoje znanje,već da im danas kojekakvi naši i belosvetski mangupi,drže predavanje o sposobnosti i humanosti kapitalizma,kao da se sa njim završava evolucija ljudskog roda.
Ne mogu da se složim, da nas kroz novokomponovani termin zemlje u tranziciji,svrstaju sa
zemljama tzv. realnog socijalizma,od kojih smo pre ove naše ludorije bili za nekoliko kopalja ispred u svakom pogledu,kako po slobodi građana(ne smatram da je bila idealna),razvijenim proizvodnim snagama i proizvodnim odnosima.
Naši građani su slobodno putovali po svetu,imali kuće,vikendice na moru i planini,kola i sl.
Naši građani su imali i relativno razvijenu društvenu svest,da li je ona bila svesna ili prisilna,ne želim da elaboriram,ali naša omladina je učestvovala na dobrovoljnim radnim akcijama,davani su razni zajmovi i samodoprinosi kao što su:za prugu Beograd-Bar,za struju,za privredni preporod Srbije i mnogi drugi.
Što se tiče deonica preostali deo bi pripao državi,koja bi zavisno od intresa u preduzeću u njega ulagala ili prodavala deonice.
Isto tako bi bilo sa deonicama radnika, tako da bi kroz nekoliko godina dobili realne deoničarske odnose po ugledu na razvijene kapitalističke zemlje(Šved-ska,Norveška),koje su što se tiče svojih građana u realnom (pravom)socijalizmu.
Ne smatram da je ovaj predlog naj pravedniji i znam da će oni koje sam napred apostrofirao
sa ironijom gledati na njega,ali radi najbezbednijeg prelaska iz samoupravnog socijalizma,koji smo imali,u socijalizam razvijenih zemalja,radi budućnosti naše dece i našeg budućeg pokolenja, predlažem da se ovaj predlog usvoji,kao zaključak Prve konvencije saveza sindikata Srbije.
Beograd 01.03.2001.god. Član odbora energetike i petrohemije
"NIS-NAFTAGAS" ZRENJANIN
Pernat Saša maš. ing..
