Kad se nacionalističke stranke slože one su u stanju zaratit' i u sopstvenom interesu poklat', pobit' i izdat/prodat i preselit svoje sopstvene narode...
Kad se nacionalističke stranke slože njima ni protest protiv užasa i diskriminacije ne može ništa, protest pokrenut zbog nerješavanja pitanja Jedinstvenih matičnih brojeva (JMB), sigurno se sjećate toga. Dakle, kad se nacionalističke stranke slože umiru i bebe.... Belmina Ibrišević i Berina Hamidović umrle su zbog slova na papiru...
Umiru i nezaposleni poput Sabita Kobića preminulog od zatrpavanja zemlje dok je tražio željezo od čije preprodaje je živio. Umiru i radnici preduzeća u stečaju poput Rašida Velića koji je štrajkovao glađu ispred ZDK-a.
Kad se nacionalističke stranke slože one dižu u zrak svoje građane tako kvalitetno da se izvršilac nikada ne pronađe i ne procesuira... Kad se slože u ovoj državi nema mjesta za Jozu Leutara i Nedžada Ugljena žrtve političkih ubistava ali i mnoge druge građane koji su izvršili samoubistva, od samospaljivanja do bacanja s višekatinica.
Kad se nacionalističke stranke slože njima ni februarske demonstracije i nezaposleni ne mogu ništa, u ovoj državi nema mjesta za „nepodobne“.Njima ni radnici ne mogu ništa, oni ih jednostavno podijele na radnike i neradnike. „Ti radnici koji su došli nisu pravi, jer pravi radnici rade“!
Tim radnicima ne pomaže ni podrška iz Republike Srpske.... Sreća pa ih nije više došlo, jer kad se nacionalističke stranke slože njima može pasti na pamet „tekbir“ ili zastava s ljiljanima samo da bi vratili ove odakle su došli.
Kad se nacionalističke stranke slože u ovoj državi više nema mjesta ni za „podobne“, a kamo li za nepodobne... Bi'ćemo mi srećni ako ne budemo letili u zrak poput našeg Joze.
Kad se nacionalističke stranke slože njihov sastav političara u jednom dijelu države izgleda ovako: Almedin Aliefendić (SDA), Osman Ćatić (SDA), Rasim Dostović (SDA), Muhamed Kozadra (SDA), Mustafa Kurtović (SDA), Mehmed Mahmić (SDA), Amor Mašović (SDA), Anes Osmanović (SDA), Refik Poparić (SDA), Jasenko Tufekčić(SDA), Stipe Barun (HDZ BiH), Mirko Batinić (HDZ BiH), Zdravko Bešlić (HDZ BiH), Lidija Bradara (HDZ BiH), Đuro Delić (HDZ BiH), Damir Jukić (HDZ BiH), Tomislav Mandić (HDZ BiH), Tomislav Martinović (HDZ BiH), Dražen Matišić (HDZ BiH), Josip Mioč (HDZ BiH), Davor Pehar (HDZ BiH), Đuro Prkačin (HDZ BiH), Ivo Tadić (HDZ BiH), Admir Hadžipašić (A-SDA), Željko Josić (HDZ 1990), Daliborka Milović (Liberalna stranka), Edim Fejzić (Stranka dijaspore), Slobodan Tomić (NSRzB)
Za glas koji im dadoše na izborima i podršku u februarskim demonstracijma... ovo su političari koji su se „zahvalili“ radnicima ukidanjem Kolektivnog ugovora i svih pogodnosti u skladu sa dosadašnjim Zakonom o radu.
Kad se nacionalističke stranke slože njima ni protest protiv užasa i diskriminacije ne može ništa, protest pokrenut zbog nerješavanja pitanja Jedinstvenih matičnih brojeva (JMB), sigurno se sjećate toga. Dakle, kad se nacionalističke stranke slože umiru i bebe.... Belmina Ibrišević i Berina Hamidović umrle su zbog slova na papiru...
Umiru i nezaposleni poput Sabita Kobića preminulog od zatrpavanja zemlje dok je tražio željezo od čije preprodaje je živio. Umiru i radnici preduzeća u stečaju poput Rašida Velića koji je štrajkovao glađu ispred ZDK-a.
Kad se nacionalističke stranke slože one dižu u zrak svoje građane tako kvalitetno da se izvršilac nikada ne pronađe i ne procesuira... Kad se slože u ovoj državi nema mjesta za Jozu Leutara i Nedžada Ugljena žrtve političkih ubistava ali i mnoge druge građane koji su izvršili samoubistva, od samospaljivanja do bacanja s višekatinica.
Kad se nacionalističke stranke slože njima ni februarske demonstracije i nezaposleni ne mogu ništa, u ovoj državi nema mjesta za „nepodobne“.Njima ni radnici ne mogu ništa, oni ih jednostavno podijele na radnike i neradnike. „Ti radnici koji su došli nisu pravi, jer pravi radnici rade“!
Tim radnicima ne pomaže ni podrška iz Republike Srpske.... Sreća pa ih nije više došlo, jer kad se nacionalističke stranke slože njima može pasti na pamet „tekbir“ ili zastava s ljiljanima samo da bi vratili ove odakle su došli.
Kad se nacionalističke stranke slože u ovoj državi više nema mjesta ni za „podobne“, a kamo li za nepodobne... Bi'ćemo mi srećni ako ne budemo letili u zrak poput našeg Joze.
Kad se nacionalističke stranke slože njihov sastav političara u jednom dijelu države izgleda ovako: Almedin Aliefendić (SDA), Osman Ćatić (SDA), Rasim Dostović (SDA), Muhamed Kozadra (SDA), Mustafa Kurtović (SDA), Mehmed Mahmić (SDA), Amor Mašović (SDA), Anes Osmanović (SDA), Refik Poparić (SDA), Jasenko Tufekčić(SDA), Stipe Barun (HDZ BiH), Mirko Batinić (HDZ BiH), Zdravko Bešlić (HDZ BiH), Lidija Bradara (HDZ BiH), Đuro Delić (HDZ BiH), Damir Jukić (HDZ BiH), Tomislav Mandić (HDZ BiH), Tomislav Martinović (HDZ BiH), Dražen Matišić (HDZ BiH), Josip Mioč (HDZ BiH), Davor Pehar (HDZ BiH), Đuro Prkačin (HDZ BiH), Ivo Tadić (HDZ BiH), Admir Hadžipašić (A-SDA), Željko Josić (HDZ 1990), Daliborka Milović (Liberalna stranka), Edim Fejzić (Stranka dijaspore), Slobodan Tomić (NSRzB)
Za glas koji im dadoše na izborima i podršku u februarskim demonstracijma... ovo su političari koji su se „zahvalili“ radnicima ukidanjem Kolektivnog ugovora i svih pogodnosti u skladu sa dosadašnjim Zakonom o radu.
Nema komentara:
Objavi komentar