STRANICE BLOGA

četvrtak, 9. studenoga 2017.

Česta priča o svim slavnim ljudima

Priča koju sam trebao objaviti prošle godine i na kraju odgodio za neka "bolja vremena". Obzirom da se izborom novog gradonačelnika desilo nešto i pozitivno, tj.da je prestala nacionalistička priča i krenulo dalje u "multietničkom duhu" mislim da se danas može pustiti u javnost.

"I tako ispada da je to česta priča o svim slavnim ljudima .To što je česta ne znači da manje boli. Zato ću ja ispričati dve priče koje mene bole", počinje Saša priču o Dragani Stanković.


Piše: Aleksandar Martić

Nikola Tesla jedan od najplodonosnijih fizičara svih vremena. Sin srpskog naroda i izdanak hrvatske Like. Selo Smiljane kod Gospića. Svoje celokupno delo je ostvario na teritoriji SAD.
Umro je 1943 godine u hotelu u Njujorku kao cenjeni građanin SAD u vreme dok su ustaše u njegovoj domovini dovršavali čišćenje Smiljana od njegovih rođaka i sunarodnika i prevozili ih na sigurno mesto. U Jasenovac. Sada je tamo spomen park koji možete posetiti za nekih tričavih 150 kuna po osobi. Bio sam tamo ovog leta

Mihailo Pupin rođen u Idvoru u Banatu , tada Austrougarska Započeo školovanje u Perlezu pa potom u Pančevu. Zbog njegove aktivnosti u pokretu Omladine srpske, koja se tada sukobljavala s austro-ugarskom policijom, morao je napustiti Pančevo. Godine 1872. odlazi u Prag, gdje je nastavio šesti razred i prvi semestar sedmog razreda realne gimnazije
U svojoj dvadesetoj godini života, odlučuje prekinuti školovanje u Pragu jer mu je ukinuta stipendija te odlazi u Ameriku. U Americi postaje naučnik i izumitelj svetskog glasa.
Danas u Idvoru takođe postoji memorijalni kompleks Mihailo Pupin koji se sastoji od njegove rodne kuće i škole čiju je izgradnju Mihailo Pupin sam finansirao.

54. I došavši na postojbinu svoju, učaše ih po zbornicama njihovijem tako da mu se divljahu, i govorahu: otkud ovome premudrost ova i moći?
55. Nije li ovo drvodjeljin sin? ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov, i Josija, i Simon, i Juda? I sestre njegove nijesu li sve kod nas? Otkud njemu ovo sve?
56. I sablažnjavahu se o njega. A Isus reče im: nema proroka bez časti osim na postojbini svojoj i u domu svojemu.
57. I ne stvori ondje čudesa mnogijeh za nevjerstvo njihovo
(Jevanđelje po Mateju glava 13 stihovi 54 – 57)

I tako ispada da je to česta priča o svim slavnim ljudima . To što je česta ne znači da manje boli. Zato ću ja ispričati dve priče koje mene bole.


Prva je priča o Nedi Danilović prošlogodišnjoj pobednici konkursa za miss teen Arizone (USA) čiju majku Saru rođenu Zekanović poznajem kao devojku koja je proterana iz Perinog Hana zajedno sa njegovim kompletnim srpskim korpusom. Nakon što se saznalo da je ovaj prelepi cvet, zapravo izdanak iz zeničke kotline pokrenula se lavina čestitiki i najboljih želja za uspeh propaćenih busanjem u prsa kako eto mi Zeničani imamo najlepšu devojku u Arizoni a možda i u celoj USA.

Druga priča je priča o Dragani Stanković košarkaškoj reprezentativki Srbije . Igrajući za reprezentaciju Srbije na njenim grudima se tri puta zablistala bronzana medalja. Poslednji put sada Riju.
Rođena je u izbeglištvu u Ljuboviji. Njenog pokojnog oca Dragu Stankovića iz sela Mutnica kod Zenice uhapsili su pripadnici Armije BiH zajedno sa svim ostalim stanovnicima Mutnice samo zato što je bio Srbin.
 Proveo je u logoru dve godine bez ijednog logičkog objašnjenja i bez ijednog sudskog ili bilo kakvog drugog rešenja . Pune dve godine je održavao električne i vodovodne instalacije u zeničkoj bolnici i osim redovnih batina i maltretiranja nije imao nikakvu nadoknadu. Posle dve godine je razmenjen je i konačno se spojio sa porodicom. Poginuo je nesrećnim slučajem od zaboravljene mine u dvorištu novog doma kada je Dragana imala 18 meseci. Ostavio je suprugu sa osim Dragane još dvoje dece.
Kada se saznalo za Draganinu nadarenost pre tri četiri godine nudili su joj da zaigra u nekom od zeničkih klubova. Ona naravno nije pristala.
Eto tako dragi moji bivši sugrađani . Na poslednjim olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru sportisti BiH nisu osvojili ni jednu medalju. Amel Tuka iz Kaknja kod Zenice je bio četvrti.
Dragana Stanković iz Mutnice kod Zenice je u dresu Srbije ponela bronzu, ZENIČANI DA LI VAS JE BAR MALO SRAMOTA?

- Aleksandar Saša Martić, Doktor medicine, Klinički biohemičar

- prebivalište Beograd, Srbija

- mjesto rođenja: Perin Han - Zenica

- pohađao Medicinska škola Desanka Todić Zenica





1 komentar:

  1. Da kad Srbi budu budu ravnopravan građani u BIH onda će ovaj Tvoj rezime imati smisao...Sale nema se dje usuti...

    OdgovoriIzbriši