Ako imate pametnijeg posla preskočite ovu priču!
Ali pošto ste već na fejsbuku i već dangubite, ne vidim razloga da ne protokolišete i ovaj predmet.
Pošto je, kako rekoh, tema dosadna pokušaću vas privuć jednom anegdotom koja mi se stvarno desila a ima nekakve veze sa temom.
Dakle ovako: pije nekoliko godina sam vozio automobil sa kvatro pogonom i jedne prilike, izlazeći iz podzemne graže, na usponu naiđoh na automobil koji je proklizao jer je u međuvremenu napadao snijeg. Uključih kvatro, zaobiđoh ga i lagano izađoh na opću radost suputnika. Ruku na srce, fol je bio u gumama, ne u pogonu, ali moja draga kuma, koja je bila sa nama u autu i koja me baš onako nesebično voli, ispali ko iz topa - bože jesi pametan!
😄
Svaki put se nasmijem kad se toga sjetim. To mi je postala poštapalica u sličnim situacijama (kad vidim nekoga u skupocjenom autu pa kažem - vidi ga što je pametan! )
Šta hoću reći? (ako ste došli dovde sad idite do kraja)
Sve naše uspjehe imamo zahvaliti famoznom trouglu: Sreća-Trud-Talent. Ima tu još elemenata ali, sa malo žongleraja, sve se može podvući pod ova tri. Treba samo primjetiti da svi uspješni, kada govore o sebi, ističu trud naspram talenta. Sreću pomenu tek onako, zaboravljajući da talent i trud slabo pomažu ako si rođen u amazonskom plemenu, kao što ti ništa od toga ne treba ako si rođen u carskoj obitelji!
Mi Balkanci u ovu priču uvodimo i stavljamo na vrh - ČETVRTI ELEMENT – VEZA! Odnosno štela. Mada bi se i ovo moglo podvuć pod element Sreća (im'o sreće da ima štelu 😉 ). Ali zaista ne možemo pobiti strašnu balkansku činjenicu da smo na ključnim pozicijama dobili ogroman broj tokmaka jer ih je tu dovela neka rodbinsko-jaransko-politička veza.
Da li smo mi imali veza ili smo nekome bili veza?
Sasvim sigurno da jesmo, makar u neznanju. Jer smo beznadežno uvezani a svi mi, svakoga dana, u svakom pogledu... pričamo o svakome. Pogotovo o onome za koga nas upitaju.
Pri tome se džahkad desi i da nas neko ozbiljan, smatrajući nas ozbiljnim, ozbiljno upita za mišljenje o nekome na koga računa ozbilljno.
Traži našu PREPORUKU.
Preporuka je zapravo nešto veoma legitimno i pozitivno. Ako ste aplicirali u neku stranu kompaniju primjetili ste da vas obavezno pitaju za preporuke i ako vas preporuči neko od autoriteta njima je to jače od diplome. Pogotovo naše.
Ali isto tako morate paziti da vas ne preporuči neko ko će vam oboriti cijenu!
Nije dakle svaka preporuka preporučljiva!
Imao sam, hvalabogu, veoma lijepih i jakih preporuka. A i nadavao sam ih se.
I sad ću reći nešta neskromno - sve preporuke, kako tuđe za mene tako i moje za druge jesu MOJA referenca.
Tuđe sam valjda zaslužio a ove moje nisam devalvirao.
A kad je riječ o mojim preporukama, nema, vjerujte, većeg užitka nego kad vam poslodavac kojemu ste nekoga preporučili, pohvali Preporučenog. Zbog toga nikome koga sam preporučio NE DOPUŠTAM DA MI ZAHVALJUJE!
Ako sam dobio potvrde da je “položio” JA ZAHVALIM NJEMU (njoj) jer moja preporuka je moj rizik kojeg je ta osoba opravdala.
Eto to je to.
I sad se vi pitate što sve ovo napričah, mora da tu ima neki skriveni povod.
Pa ima.
Prije nekoliko dana napisah tekst na temu ekologije (eko-bukvalizma) koji je izazvao određene i očekivane reakcije. U jednom reagovanju na koje me uputiše, gospodin se, ničim izazvan, našao prozvan (nidže veze, ni pomenuo ga nisam). Ali to ne bješe kontra-argumentacija mome tekstu već jedna izjava koja baš onako "udara nisko". U toj izjavi Ničimizazvani tvrdi (parafraziram) kako je.... on zaslužan za moju karijeru!
!?
Ko biva nekad je neko ko je odlučivao o mom nekakvom namještenju pitao njega, profesora, za mišljenje o meni, on me profesorski popustljivo ocjenio dobrom ocjenom i to je bilo presudno!
Bože svašta.
Ali u redu, svi mi volimo svojoj malenkosti pripisati veći značaj (a nekim profesijama je to svojstvo pravilo, recimo fakultetskim profesorima). Ali nije li čudno da vas procjenjuje neko s kim niste imali nikakvih dodirnih tačaka?!
I dobro, upitalo ga za mene on me pohvalio, hvala mu dže čuo i nečuo... Ali šta sad? Treba li sad, nakon spoznaje da me je “zadužio” da mu se adekvatno odužim? Nekim izvinjenjem/pokajanjem za ono što napisah (mada ništa o njemu), nekom kontra preporukom, možda nekako materijalno…?!
Ili da demantijem njegovu izjavu u kojoj je dobro fulio pa da od svega napravim svađu?!
Ne!
Osim ovoga šta sad napisah neću učiniti ništa više.
Smatram naime da svakom našom JAVNOM riječju moramo paziti ne samo šta govorimo o drugome, nego i KOLIKO. Koliko je neko zavrijedio naših riječi.
Jer svakom našom riječju, izgovorenom I neizgovorenom, najviše govorimo o sebi!
Gotovo. Hvala na strpljenju. Čitajte nas i drugi put....
---------
(Idem sad nazvati kumu da mi kaže – bože jesi pametan! Ne trebaju mi vaši lajkovi i vaše preporuke 😊 )
Nema komentara:
Objavi komentar